Home

Aleksa Janković je mladi dečak (11 godina) iz Niša, koji je 2011. godine izvršio samoubistvo zbog posledica vršnjačkog nasilja. Na inicijativu njegovih roditelja 2015. godine napisan je tzv. Aleksin zakon, koji predstavlja predlog izmena postojećih zakona u cilju sprečavanja vršnjačkog nasilja. Do danas osim predloga koji je izrađen u opštem obliku, ni jedna konkretna inicijativa nije realizovana. Iako bi trebalo revidirati tekst prvobitnog predloga, u svetlu vremena koje je prošlo od predloga do danas, nesporna je činjenica da principi postavljeni predlogom od 2015. godine moraju biti implementirani u zakonodavni okvir Republike Srbije. Inicijativa je da pravni mehanizam za praćenje i reagovanje na vršnjačko nasilje, kao i sankcije prema učenicima koji čine nasilje (suspenzija učenika – udaljavanje učenika sa nastave) budu integrisani u postojeće obrazovne zakone.

Svedoci smo evidentne činjenice da su društvene mreže poput TikTok i SnepČet, podložne zloupotrebi od strane mladih ljudi (prevashodno dece). Ove platforme vrše poguban uticaj na mlade ljude koje u fazi razvoja (jedna od normalnih faza razvoja svakog zdravog deteta je i ona kada dete traži alternativna rešenja pored onih koja su ponuđena u porodici). Ukoliko za svoje dileme rešenja pronađe na ovim platformama možemo samo očekivati porast nasilja i nebrojano ponovljenih nemilih događaja. Ove platforme nemaju apsolutno nikakvo utemeljenje i društvenu opravdanost da postoje na našim prostorima. Sasvim suprotno – vrše poguban razvojni, psihološki i socijalni uticaj na mlade ljude. Iz tog razloga navedene ali i sve slične platforme treba zabraniti u Republici Srbiji – blokirati im pristup sa teritorije Republike Srbije. Takođe, u sklopu ove tačke, treba ozbiljno razmotriti pitanje ograničavanja pristupa interneta i društvenih mreža za decu i mlađe maloletnike (ispod 16 godine). Deca do 16. godine života nemaju nikakvu potrebu da budu korisnici društvenih mreža. Njihov društveni život treba da se odvija u školi, na vannastavnim aktivnostima, u ustanovama ili na mestima koja im treba omogućiti za nesmetano druženje shodno njihovom uzrastu (bezbedni parkovi, ustanove kulture za mlade itd.). Zavisnost od interneta i video igara predstavlja tako ozbiljan problem da se u ustanovama za odvikavanje od zavisnosti tretira jednako kao zavisnost od opojnih droga. Ukoliko zakon sankcioniše konzumiranje i trgovinu opojnih droga, zašto, imajući navedeno u vidu, zakon ne sankcioniše i zloupotrebu interneta i video igara, jednako pogubnih po mentalno zdravlje dece kao i opojna droga. Inicijativa podrazumeva i izradu predloga zakonskih izmena za ograničavanje pristupa internetu, društvenim mrežama i video igrama od strane maloletnika.

S’ obzirom na uticaj pojedinih Jutjub kanala i broj pregleda sadržaja koji se plasira, odgovornost proizvođača/autora sadržaja mora da se podigne na najviši nivo kroz sledeće mere:
• Isticanje starosne granice gledalaca/pratlaca na uticajnim jutjub kanalima (preko 10.000 pratilaca) uz obavezno utvrđivanje kriterijuma za određivanje starosne granice za konzumente i pratioce Jutjub kanala u odnosu na sadržaj koji se plasira;
• Utvrđivanje pravila koja se odnose na programske sadržaje, a u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranom govora mržnje, nasilja, pozivanja na nasilje i dr.

Uvođenje obaveznog nastavnog predmeta Porodica u osnovno i srednje obrazovanje ima za cilj da pruži mogućnost učenicima sticanje znanja i veština u skladu sa njihovim uzrastom o najvažnijoj ćeliji društva – porodici. Deca od najranije dobi moraju da usvajaju znanja o porodičnim vrednostima kroz međusobno poštovanje i razumevanje svih članova porodice, što predstavlja temelj zdrave komunikacije, koja ima za cilj prevenciju devijantnog ponašanja i zdrav razvoj budućih generacija. Deca bi u sklopu ovog nastavnog predmeta od malih nogu sticala znanja o tome šta su vrednosti koje treba baštiniti u društvu (na način koji je u skladu sa uzrastom tako da deca prezentovane sadržaje mogu da razumeju i usvoje). Deca bi učila kako da uz podršku roditelja na miran način prevaziđu sve krizne faze razvoja, a ova veština bi im u zrelom dobu omogućila da pomognu i svojoj deci. U okviru ovog predmeta učenici bi se upoznavali sa svojim pravima, ali i sa obavezama i odgovornostima koje svako porodično domaćinstvo mora da formira i poštuje, kako bi razvoj mladih generacija stvorio osnov za odgovorno i zdravo društvo. Konačno, ovaj nastavni predmet treba da osposobi mlade ljude da u svim faza planiranja i odgajanja porodice budu sposobni da se na miran i razuman način nose sa svim teškoćama koje savremeno doba nosi, kao i da na njih adekvatno odgovore. U školski program, pored postojećih učeničkih kompetencija, obavezno uvrstiti moralnu kompetenciju.

Svako društvo ima svoje specifičnosti u pogledu tradicije, vaspitanja i principa na kojima temelji svoje postojanje i funkcionisanje. Neohodno je podići kontrolu sadržaja koji se učenicima plasiraju kroz vannastavne aktivnosti, predavanja od strane različitih udruženja iz civilnog sektora kao i pojedinaca. Svaki eventualni program koji bi se plasirao u škole i predškolske ustanove je potrebno da prođe kroz proceduru akreditovanja Ministarstva prosvete RS i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i da dobije saglasnost Zastitnika građana.

• Na nivou škole ili predškolske ustanove potrebno je uvesti obavezan pristanak Saveta roditelja za svaki sadržaj koji se planira, a nije sastavni deo propisanog Programa nastave i učenja;
• Hitno usvajanje zakona o kontroli nevladinih organizacija iz inostranstva i nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranih fondova. Zakon mora podrazumevati obavezu prijavljivanja svih finansijskih transakcija i projekata na kojima se radi.

Status službenog lica po Krivičnom zakoniku omogućava krivičnu odgovornost za neka krivična dela ili delo poprima teži, kvalifikovani oblik ako je izvršeno prema službenom licu ili od strane službenog lica. Primera radi, ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti smatra se teškim ubistvom, krivična dela zlostavljanja i mučenja, neovlašćenog fotografisanja i mnoga druga dobijaju teži oblik, a samim tim i težu kaznu, ako su izvršena od strane službenog lica.

Cilj uvođenja đačkih uniformi ili „dres koda“ je smanjivanje socijalnih razlika između dece, usmeravanje njihove pažnje na učenje, a ne na pitanje „Šta ću danas da obučem za školu?“. Na ovaj način se kod dece razvija i osećaj pripadnosti školi – zajednici. Način na koji bi se kreirala i uvela đačka uniforma ili odredio dres kod bi trebalo da bude u skladu sa specifičnostima svake škole ponaosob. Preporuka je uključiti zainteresovane učenike u kreiranje idejnih rešenja.